Ciganski sabor

U davna vremena Cigani su iz svoje postojbine, Egipta, krenuli u čergama svetom u potrazi za boljim životom. Lutajući tako prihvatali su igre i običaje naroda sa kojima su dolazili u dodir dajući im svoj jedinstveni pečat a ujedno zadržavajući svoj slobodni duh. Posle dugih lutanja čerge su se sastajale na ciganskim saborima na kojima su kroz igru i pesmu dočaravali folklore naroda sa kojima su živeli.

Ciganska ljubavna igra

Način života učinio je ciganke smelim i agresivnim tako da bi one strastveno, ne birajući sredstva kretale u osvajanje izabranika. Iako po prirodi veoma surovi i ponosni cigani nisu uvek mogli odoleti čarima ciganki.

Mađarske igre
Mađarske igre verno odslikavaju strastveni karakter njenih stanovnika. Devojke plene svojim izgledom a momci im pariraju virtuoznom igrom, i sve to uz zvuke najpoznatijih mađarskih melodija.

 

Ruske igre

Lutajući stepama cigani su prihvatali romantične melodije i atraktivne igre ruskog naroda interpretirajući ih u svom duhu.

Igre sa Bliskog Istoka

U ovom zasebnom svetu, najlepše devojke provodile su svoj život u haremima zabavljajući svoje gospodare trbušnim plesom i zavodničkim igrama. Muškarci su većinu vremena provodili ratujući a vreme između ratova koristili su za uživanje u svojim haremima.

Španske igre

Temperamentne španjolke vas, svojom intrigantnom igrom i originalnim kostimima uz zvuke kastanjeta, vraćaju u prošlost u doba koride.

Igra bičevima

Preki, surovi ali i veoma strastveni cigani često su rivalstvo oko devojke rešavali borbom bičevima, u čemu su bili veoma spretni sa obzirom na njihov nomadski način života.

Rumunija

Laganu igru devojaka prekida brza i uzbudljiva igra momaka koja obiluje veoma teškim stepovima u neverovatno brzom ritmu koji je karakterističan za ovo područje.

Grk Zorba

Jedna od najčuvenijih grčkih melodija upotpunjena je interesantnom koreografijom koja sadrži sve elemente grčkog folklora: tugu, lepotu, vitalnost , tragediju i sreću.

Ciganski tabor

Iako su tokom vekova lutanja prihvatali tuđe običaje cigani su zadržali i veliki broj svojih drevnih rituala, kao što je na primer proricanje sudbine gledanjem u dlan. Takode jedan od njih je i način odabira novog kralja, naime kralj se oduvek birao borbom noževima između dva najjača ratnika nakon koje je pobednik dobijao titulu kralja kao i sve ostale povlastice koje idu uz to, a između ostalog i najlepšu devojku iz plemena za ženu. Sam čin krunisanja praćen je uvek velikim slavljem na kom su izvođeni najatraktivniji plesovi.

Festival Haroća

Verakruz, savezna država Meksika, u svetu je nadaleko čuvena ne samo po najvećoj trgovačko-pomorskoj luci, već i po tradicionalnim festivalima i svetkovinama koje karakteriše živopisan folklor: igra stanovnika Verakruza, takozvanih „ haroćosa“, u ritmu „ gvateke“ i „bambe“ i zvuke harfe i „rekinta“ ( žičanog instrumenta sličnog gitari ali manjih dimenzija, sa četiri žice) koja predstavlja izuzetnu turističku atrakciju.

Halisko

Savezna država Meksika, Halisko, nalazi se na zapadu zemlje, na obali Pacifika, a poznata je po tekili i narodnim pesmama takozvanim „ranćeras“, kao što su „Mama Huanita“ i „La Negra“ ( Crnka), koje izvode čuveni marijaći u svečanim narodnim nošnjama i sa tipičnim „sombrero“ šeširima.